Kad nam unište psihu, prodavat će nam tablete za bolje raspoloženje. Glavnog igrača farmaceutske industrije uvalili su nam za premijera! Sad ćemo totalno ući u vrli novi svijet!

Stara se iz sveg glasa derala se na moju sestričnu Ljubicu:

“Uništila si mi lažima sina! Kao što će taj tvoj šef u Plivi slizan s Karamarkom uništit Hrvatsku muljažama!”

“Nisam mu ja kriva šta mi je išao krast tablete iz torbice! Uvijek je bio takav! I prije nam je krao novac iz kaputa dok smo tu kod vas dolazili na proslave! Odgojila si lopužu, a sad tu meni pametuješ! Takvi su uvijek bili i ti tvoji u Esdepeu! Moralisti! Svi su njima lažovi, lopovi! A nikad nisu pogledali sebe u ogledalu! Eto kakvu ste djecu odgojili! Nesposobne ljevičare koji kradu rođacima tablete i zaljevaju ih alkoholom!” uzvratila joj je Ljubica

“On je mislio da su to tablete protiv AIDS-a! Je li tako sine?”

“Da…” pijuknuo sam.

“Čitavu večer si se tu pred nama hvalila da ste svi vi u Plivi i taj vaš šef Tim Orešković maltene novi izbavitelji čovječanstva! Uz sve dobro, upravo ste u svojim laboratorijima otkrili i lijek protiv AIDS-a!”

U TOM TRENUTKU u kuću je banula moja sestra Slavica. Došla se s mužem uvalit na post blagdanski ručak. Zblanula se kad je vidjela kakva je situacija: stara se svađa s našom sestričnom, a ja sklupčan u suzama ležim na otomanu u kuhinji na kojem je uvijek inače ležao, a na kraju i umro djed Bajo.

“Šta je ovo!? Mislila sam, kad tata ode iz kuće, bit će napokon mir na blagdane! I sad kad njega nema, ovdje i dalje svađe! Znači, ipak tata nije bio glavni i jedini krivac! Očito je i tvoja narav imala udjela u tome… Da nam je svaki božji blagdan bio zatrovan svađama! Nakon sto godina dođe nam Ljubica u goste i ti se tu dereš na nju gore nek što si se na muža!” obrušila se Slavica na staru.

Bilo mi je žao jadne stare pa sam je, iako bih se najrađe zakopao pet metara pod zemlju, muklim, iscrpljenim glasom krenuo branit:

“Pusti mamu, ja sam sve sjebo…”

Slavica me prostrijelila pogledom. Nastavio sam:

“Sinoć je za večerom Ljubica pričala da su kod nje u Plivi našli lijek protiv AIDS-a… I poslije, kad sam joj u hodniku kopao po torbici, našao sam tablu tih nekih tableta. Mislio sam da su to te protiv AIDS-a… Ponio sam ih van sa sobom. Bio sam siguran da dobro pucaju uz alkohol. Nemoj me gledat tako prijekorno. Ti si me uz onaj svoj EKV naučila tabletiranju…”

“Ne prebacuj krivnju na mene, papčino! Govori šta je bilo! Nagutao si se tableta i…!? Šta je bilo dalje?”

Nemoćno sam zabio glavu duboko u pernati jastuk s olinjalom kariranom jastučnicom u čijoj se dubini, ako se bolje ponjušilo, još mogao osjetiti vonj tjemena mog pokojnog djeda Baje. Miris, znači, ostaje još dugo za mrtvima… To je jedino što će i ostati iza mene sad kad se uskoro raspadnem, moj smrad, prostrujilo mi je kroz mozak.

“Ajde, reci sestri što se dogodilo”, začuo sam staru.

Skupio sam svu preostalu snagu i ne mičući glavu iz jastuka, izgovorio:

“U veceu u Godou poseksao sam se s Marinom Jozinom bez ikakve zaštite…”

“S Marinom Jozinom! Pa za nju svi tu po Đakovu pričaju da je pokupila AIDS u Amsterdamu!” planula je sestra.

“Mislio sam da sam zaštićen… progutao sam dva sata prije šest tih tableta protiv AIDS-a… I od njih me oprala neka ljubav, želja za bliskošću, dodirima, seksom… Kao kad prvi put pojedeš ekstazi. A Marina je u svojoj asteničnoj mršavosti bila tako lijepa… S onom crnom, prosijedom kosom, bila mi je pljunuta Megi iz EKV-a…”

“Normalno da ga je oprala ljubav i toplina kad se ko šaran kedera nagutao mojih Tensilena…” kroz zube će sestrična Ljubica.

“Čekaj, to su ove nove tablete protiv depresije što ih ona izmrcvarena domaćica reklamira na HTV?” strignula je ušesima Slavica.

“Ma, da. Znaš da imam dvoje djece… I puno radim u Plivi. S mojim Jankom od svih tih stresova, obaveza, nisam bila intimna skoro više od godinu dana. Postala sam jako tužna, utučena. Onda sam vidjela tu reklamu za Tensilene i rekla si: ajde da probam, da se malo razveselim, obnovim intimnost s Jankom”, otvorila se Ljubica.

“Evo nam ta naša nova vrla Hrvatska! Korporacije, kapitalizam, pranje mozga! I onda kad nam totalno unište psihu, onda će nam prodavati tablete za bolje raspoloženje! Povijest se ponavlja! Kao kad su pedesetih u Americi domaćicama ispranih mozgova farmaceuti počeli uvaljivat tablete s LSD-om! Kapitalizam dlaku mijenja, ali čud nikada! A mi Hrvati ćemo prednjačit u tome! Nama su glavnog igrača farmaceutske industrije uvalili za premijera! Sad ćemo kao u onoj Hakslijevoj knjizi, totalno ući u vrli novi svijet!” ogorčeno će stara.

“ALI AKO SU U PLIVI FAKAT IZMISLILI lijek protiv AIDS-a, sve će biti kao šezdesetih! Drogirat ćemo se i seksat svatko sa svakim bez ikakvog straha od side! Pa da, ponovo ulazimo u doba Vodenjaka! To je prorekla i baba Vanga!” probudila se u meni neka suluda nada potencijalnog sidaša osuđenog na skoru smrt.

“Sutra idemo u Osijek u laboratorij napravit ti test na AIDS!” procijedila je stara, a onda se opet napopastila na Ljubicu:

“Ako nalazi pokažu da mi je sin seropozitivan, jadna li ti majka, Ljubice! Ti si se tu meni išla hvalisat, lagat da imate taj lijek protiv AIDS-a, samo da bi od tog svog šefa napravila što većeg dasu i opravdala ga što je mučki ubačen za premijera! Bez da je itko za njega glaso!”

“Ne znam je li ti sin sero pozitivan, ali seronja sigurno jest! Kako neko od trideset godina može rođacima kopat i krast po torbicama? Tako su i ti tvoji kukurikavci sve nešto nasitno džeparili. Onu ministricu Zlatar uhvatili su vam kako putne naloge…”

“Al zato će nas ovi tvoji Domoljubi opet naveliko opljačkat! Ako još imaju šta!” isponova je stara krenula u obračun s Ljubicom.

Zabio sam ponovo glavu u jastuk, gorko požalivši što sam na blagdane dolazio u Đakovo.