Ej, ljudi, ekipa s Vrhovca me povela na Svjetsko prvenstvo! Oni već imaju karte nekoliko mjeseci, a pošto sam sad i ja dio njihova tima, moram reći da se osjećam prihvaćeno i poprilično voljeno.

Neki dan je Hrvatska igrala protiv Maroka. Čemerna tekma, zamalo sam zaspao. Veće uzbuđenje sam doživljavao kad mi je mama dok sam bio klinac pričala partizanske priče o jelenu Pirgu. Valjda će iduća utakmica koju ću gledat u Katru bit uzbudljivija.

Stojim sam u redu na aerodromu dr. Franjo Tuđman i pomalo nervozno ogledavam se oko sebe. Nisam baš navikao putovati avionom i nisam siguran šta mogu očekivati. Preznojavam sam se kao ćelava glava mog dida Baje kada je jeo ljuti fiš paprikaš. Kažu da postoji ta neka živinska intuicija, predosjećanje nevolje koju upravo slutim.

Ničim izazvan murjak u civilu me nakon prvog pregleda putovnica poziva da istupim iz reda. Drhtim kao dildo osnažen novim baterijama.

„Rendom uzimamo likove iz reda”, govori mi murjak

Ogledam sam se oko sebe. Vidim očajnu majku s klincem, stoje sa strane, drhte kao i ja. Ovaj jedan iz moje ekipe, Kiki, šapće mi da će me testirat na droge.

Murjak u civilu s obrijanom glavom mi pokazuje da stanem pored one jadne majke s djetetom. Oni su već prošli taj ponižavajući dio testiranja. Čujem murjaka kako klincu govori da je dobro prao ruke. Majci ništa nije rekao.

„Ispružite ruke, molim vas, mladiću.”

Pružam, a šta drugo mogu. Onda me natjera da zadignem beduinski haljetak.

„Moram testirati i trbuh”, govori mi ćelavac. Pokušava mi zadignuti moju modno te nadasve hrvatsko stiliziranu halju.

„Čekaj, čovječe, pomalo!” negodujem

„Nemamo mi vremena za ovo pomalo, zadigni tu spavaćicu ili te vodim u sobu za pretres, a to će potrajati, vjeruj mi.”

Vidim kako mu se od zlobe što sam ne može prisustvovati Prvenstvu oči cakle kao vragu kad je Rozmari pravio bebu.

To jutro sam, iz zahvalnosti prema tako dobrim prijateljima, ostao počistiti stol nakon jučerašnjeg partija. Na stolu je bilo dovoljno kokaina da zadovolji prepunu jahtu prijateljica danas već zaboravljene Pariz Hilton. Ni slutio nisam da se tragovi mogu naći na opranim rukama, trbuhu, očito u zraku oko mene.

Iznerviran mojim odugovlačenjem, murjak mi zadiže prokletu halju. I kad je vidio da ispod nosim Viktorija Sikret nježno ružičaste, na ruže printane, satenske ženske bokserice, pao je u trans od smijeha. Sigurno se pitate odakle sirotinji poput mene tako skupe markirane gaćice? Noć prije dok smo partijali i usput se spremali na put, shvatio sam da po običaju nemam čiste gaće. Bilo je već oko tri u noći i Ina, moja za sada još nesuđena, sestrinski mi je ponudila da uzmem njezine. Bolje i ženske bokserice nego da sam gol ispod te beduinske haljetine.

“Ej, Svirac, jesi ti to odlučio otić u Katar podavat se šeicima? Eto u šta te gurnuo Možemo! Oduzeli su ti Bandićev stan i sad doslovno moraš ić u arapske države derat guzicu za stan i hranu!” začujem dobro mi poznat mostarski naglasak.

To mi s kraja reda dobacuje Nino Raspudić. Pod ruku drži svoju suprugu Mariju Selak.

“Čekaj, to je još jedan razlog da te ne pustim u Katar. Ti se tamo znači ideš prostituirat… Nije ni čudo da si se prije trebao našmrkat kokaina. Samo tako bi mogao podnijet sve ono što će ti bogati šeici tamo radit na orgijama. Puštat će deve da vrše nuždu po tebi. Obožavaju tako izdominirati, ponizit siromašne zapadnjake”, zgađeno izgovara murjak.

Sad je skroz jasno, nema šanse da uđem u avion. Ojađenog lica na brzinu se opraštam s Kikijem i ostalom ekipom s Vrhovca.

“A, jebi ga stari, ti zbilja nemaš sreće u životu”, Kiki me tapše po ramenu.

Odvlačim se na kraj reda. Iskalit ću se na Raspudiću! Pa neka onda likuje nad mojom nevoljom!

“Vidim, i ti si na sebe navukao tu maharadžastu halju… Maharadžasta halja sa šahovnicama… Takvu perverznu kombinaciju mogao je smislit samo Modni Mačak”, povlačim ga za rub bijele halje.

Na spomen Modnog Mačka u trenu mu se smrkne lice. Jer uvijek kad bi netko s Raspudićem krenuo u verbalni okršaj, odmah bi mu nabio na nos da je svojevremeno napisao biografiju Modnog Mačka.

“A tko je tebi predložio da na sve to obučeš i Viktorija Sikret gaćice? Sigurno si vršljao po kantama za otpad ispred Todorićeve vile. Sjećam se, u Nacionalu je pisalo da je Todorićeva kćer hrpu novca potrošila na Viktorija Sikret donje rublje. Zbilja si seksi mačak u tim izraubanim gaćicama”, cinično me, poput zlog beduina, opatrne Marija Selak. I ona, naravno, na sebi ima bijelu halju sa šahovnicama.

“Da, ja sam seksi mačak. Ali ti više nisi hrabra mala lavica kako te tvoj suprug nazvao kad ste u dresovima išli na onu neku utakmicu i kad te držao na ramenima. Sve ženske tada su bile ljubomorne na tebe, sve su željele da i njihovi muževi kažu njima nešto tako lijepo, da su male, hrabre lavice. Prošli su ti tvoji slavni dani pred stranačke izbore. Sad u ovoj kombinaciji bijele halje i poduže, nafrčkane plavkaste kose više izgledaš kao da ideš na prvu pričest, nego bodrit Vatrene na Svjetsko prvenstvo”, uzvraćam.

“Šta ti imaš protiv halje? Pa i sam je nosiš na te Viktorija Sikret gaćice.”

“Ja mogu jer sam muško… A kakvu ti poruku šalješ ženama? I ti si mi neka feministica. Oblačiš se u halje šeika koji žene tretiraju kao ovce u toru.”

“Ajde ti, Svirac, tornjaj se natrag u svoj tor u Kroli, a nas pusti u Katar.” Raspudić nježno svoju suprugu povlači bliže avionu koji ih čeka tamo vani na pisti.

Snažno zakašljem. Jedini Katar koji mi ostaje na raspolaganju je katar na plućima.