Sve je poskupilo pa ne idem više toliko po birtijama pit. Nego sam prešo na staru metodu. Na toplom sam među ljudima, a pijem svoje piće iz pljoske – u tramvaju 11. Uđem u Dubravi i vozim se. Svakog sretnem, stoput više ljudi nego da sam u birtiji. Jučer Sandija Cenova, prekjučer nekadašnju densericu Mandi. Danas čim sam ušao u tramvaj kod okretišta u Dubravi, u tramvaju na prednjem sjedištu reper Target. Odjeven u jeftinu skijašku jaknu, dolje trenirka obična. Pomislim kako je zbog te trenirke i potegnuo od svog Črnomerca do Dubrave. Ili je možda kod Srbina išao na ćevape. Kako god, ne izgleda lijepo, briga ga za to. Izgleda autentično. Jednu stanicu naginjao sam iz pljoske da se što prije postavim na spasonosnih 0,5 promila. I onda takav veseliji došao do Targeta. Ponudio ga pljoskom.

“Kao da jesam”, odgovorio je zagledan kroz prozor.

“Svaka čast, ovo što ste napravili zadnji put je u poeziji izazvao Bodler s Cvjetovima zla. Vaš album su suvremeni Cvjetovi zla. Izazvali ste skandal u Hrvatskoj, svi pričaju o vama. U medijima povlače prvotne pozitivne recenzije. Ti i General Vu postali ste istinski prokleti pjesnici.”

“Neki nas vole, neki razumiju tu našu liriku. Ja ne bum dopustil da nas ti, kak se zove, promotori gutanja…”

“PŠK, stari, PŠK!” prekinuo sam Targeta.

“Kaj?”

“Kako volim čut taj zege sleng! Napokon su zagrebački reperi totalno nadjebali sve one kao jako buntovne dalmoške repere… Krešo Bengalka, Kiša metaka, Vojko V, Tibijef za vas plahe pudlice ikavske!”

Target prstima pokaže rogove, valjda u znak odobravanja.

“Prešli ste se sve granice. Moram priznat da su i mene neki vaši stihovi kosnuli. Ono da mi muški nismo više u stanju zbližit se sa ženama. Mi sjebani i ogorčeni, one same ganjaju karijeru i kasnije svoje psiće po parkovima. Ali zašto ste novinarku Danku onako opisali kao terasa-provalnicu? Jel to general Vu roknuo?”

“Mi smo samo, kak se zove, ogledalo društva. Ogledalo, stari, nije krivo za tvoju ružnoću.”

“Znam da sam ružan, s tim sam se pomirio. I dobro mi je ono da danas mladima fali da im neko opali zidarsku. Meni je moj stari keljio zidarske ko klincu, tuko me sa žnorom od kazetofona, onom utičnicom. I danas mi to čak fali, da me netko dobro isprebija dok ležim i ništa ne radim, dok pijem, dok bučim po ulici. Treba mi netko jači da me kazni.”

Na te riječi Target se lecne.

“Kakve mi tu sad bolesne spike prodaješ… Od kojeg ti poremećaja patiš? Fak jo!”

“Treba mi jedna dobra zidarska. Odvali mi je ti! Da mi zvoni ušima dok na ripit slušam vašu Tko nam je uzeo sjaj!” izvadio sam mobitel, pokušao se spojit na besplatan ZET-ov internet. Sjetim se da je gradonačelnik Senf ukinuo i besplatan internet u tramvajima. Sa strepnjom se zapitam što će nam sljedeće ukinut? Target mi izdiktira lozinku za svoj mobilni internet – fuckjou123. Spojim se i s jutjuba u tramvaju 11 pustim stvar od Trem ilevena: “Žene s karijerom ljube kućne ljubimce/Urbana spika, psi se vodaju na uzici/Nema djece, nikog nema na ulici/Fali tebi vojska da te spremnog vrati doma… tebi fali masti, kruha, zidarska iza uha.”

Tramvaj zastane na Maksimirskoj. Vani na stanici spazim buntovnu repericu Remi. Uske hlače su joj bile zalijepljene za noge. Gležnjevi goli. Vidno je drhturila na hladnoći. Čim je tramvaj 11 otvorio vrata, žudno je poletila unutra. Ali kad je čula stihove Trem ilevna, a onda još ugledala Targeta, odskočila je natrag na stanicu kao strujom oprljena. Iza nje je bio tip u plavom kaputu s uređajem za provjeru tramvajskih karata u ruci. Sad sam pak ja odskočio vani kao da je netko bacio bombu. Zamalo sam srušio tipa u plavom kaputu dok sam u panici istrčavao iz tramvaja. Poznavao sam Remi, upoznali smo se u redakciji portala Ravno do dna. Kad me ugledala takvog unezvijerenog, dlanom mi je dala pet.

“Šta, ni ti se ne želiš vozit u istom tramvaju s Bujančevim Trem ilevenom?”

U prvi mah nisam je kužio što točno želi reći. Još mi je u glavi bubnjalo od pretrpljenog stresa. Tek na drugu sam ukapirao.

“Ma, ne… Ne želim se vozit u istom tramvaju s kontrolorom. Zamalo me ćopio. Nadam se da Target ima kartu. Samo bi mu još trebalo da mediji saznaju da se šverca u tramvaju 11. Do kraja bi ga razapeli”, gledao sam za jedanaesticom kao mornar s obale za ukletim brodom.

U tom trenutku pored nas se zaustavila četvorka. Remi je bez pozdrava hitro uskočila u prva kola. Kao mlada partizanka u kozaračko kolo, odrepao bi General Vu da ju je vidio.

Dok sam čekao idući tramvaj zavibrirao mi je mobitel u džepu pored ozračenih mošnji koja nisu u stanju oploditi žene s karijerom. Stari. Nevoljko se javim. Začujem neku galamu u pozadini. Stari je bio negdje u birtiji. On i neka dvojica krkana pokušavali su mi u ritmu odrepat stihove koje je stari sročio očito inspiriran Trem ilevenovim pjesmama puštanim u “Bujici”:

“Jebo sam ti komunjarsku majku/rodila je tebe/sad si soroševac/na braniteljske portale dižeš hajku…”

“Ti ovde malko repuješ, a država jadna, bedna…” spremno sam mu uzvratio.

Komešanje s druge strane. Stari i ekipa očito su pokušavali smislit kako da mi uzvrate. Osjećao sam se kao mladi Eminem na reperskom dvoboju. Targetu sam trebao i na ovom čestitati, uspio je u “Bujici” i među braniteljskom populacijom istisnut Tompsona i Škoru, a popularizirat rep. Ne bih se čudio da promućurni Škoro idući album snimi kao slavonski reper. Dok sam tako razmišljao, stari me sasjekao novim rafalom rep stihova:

“Jebote Balašević/puši kurac Arkanovom tigru/državu ti ne stavljaju ni u kompjutorsku igru.”