Sa strip crtačima Robertom Solanovićem i Krešimirom Bijukom ovoga vikenda brčkao sam se u bazenu bivšeg ministra Lovre Kuščevića u jednoj od njegovih vila na Braču. Dok Zagrepčani udišu otrovnu prašinu iz polusrušenih zgrada u centru i izgrizaju se u depresiji, mi lijepo na otoku u bazenu. Nikad ovako rano nisam došao na more, pa još nije ni šesti mjesec.

U Dalmaciji se otvorile konobe, ekipa bezbrižno čakula ko je šta izija. Dalmoši s kojima smo se susreli pucaju od optimizma, uvjereni da ih je sreća posrala po glavi: svi iz Europe, čim krenu vrućine, htjet će u Dalmaciji oporavit dušu, tijelo nakon svih stresova, svih tih koronskih smrti… Dalmatinci nikad ništa ne nude osim sunca, mora, apartmana. A sad je to jedino za čime svi kontinetalci i žude – samo me zabij negdje gdje me nitko ne vidi i gdje ne moram nosit zaštitnu masku, nego udišem mris mora, borova. Evo, Dalmacija vam to daje. Ali masno ćete platit. Čuo sam po konobama, Dalmoši ne da ne misle spuštat cijene, nego će ih još i povećat. Ne treba im više nikakva reklama, najbolja reklama im je oznaka korona fri. Jedino se Brač za sada ne može pohvalit tom oznakom i zato su u panici.

Na otok smo morali uploviti u jednu tajnu uvalu, ribraskim brodićem koji prevozi na crno.

“Ko ovo more platit!” zakliktao sam u bazenu . “Dečki, hvala šta ste me pozvali u ovu avanturu.”

“Bez tvoje pozitivne energije ne bi mogli ovo izvest… Ti si taj nepokrenuti pokretač”, odvratio mi je Robert.

Zaronio sam prpošno, a kad sam izronio pored bazena je stajao bivši ministar Lovro Kuščević u havajskim bermudama. Kosa mu je besprijekorno bila začešljana u kokoticu. Te kokot frizure koje je nosila ustaška mladež u NDH, Aralica je pomno opisao u “Četveroredu”.

“Momci, šta vi radite ovdje?” žmirnuo je dobroćudno naš prijan Lovro.

“Donjeli smo vašem bratu Tomislavu hrpu novih stripova iz Mora…” zaustim nakon što sam ispljunuo vodu od ronjenja.

“Iz kakvog mora? Snorkijevci su dolje u moru počeli izdavat stripove za Bračane?”, našali se Lovro.

“Ma, iz Mora Komiksa… To je ona najpoznatija strip knjižara u Zagrebu, u nju dolaze svi najvažniji stripovi iz Amerike. Vaš brat tamo stalno naručuje… A sad su zabranili dostave na Brač, pa smo mu mi odlučili donjet, jer znamo da je sigurno u krizi…”

“E, istina. Ka šta se tu po otocima mularija navuče na drogu, tako se on od malih nogu navuka na stripove i ne pušta ga to… Ja kad san bija ministar, kud god sam putova, uvik bi prvo njemu tražija nove stripove…”

“Znam, ono jednom ste gostovali u Dnevniku na HTV-u i odmah poslije došli k meni na miks pult… U studiju su vam rekli da ja osim što montiram emisije, crtam i stripove. Pa ste odmah od mene naručili dva moja strip albuma i posvetu…” uleti Bijuk samopromotorski.

Kuščević opet zažmirka, stavi dlan iznad očiju i bolje pogleda Bijuka.

“A, e, sićam se… ‘Ljubav, zabit, rasvjeta’ se zva album ća si mi da za brata… Prolista san u avionu bija malo. Sviđa mi se ona scena kad taj tvoj glavni junak dođe u didovu kuću u zabit i tamo se ka partizanska mlada skanjuje jer vidi Pavelićevu sliku iznad kamina. Ti si, Krešo, znači neki potomak partizana kad te skanjuju takve stvari?”

Bijuk probljedi. Samo otvori usta kao riba na suhom.

“Nije, nije. Da je potomak partizana, već bi ga nogirali s HTV-a ili bar šikanirali kao Maju Sever. On je naš Hrvat iz Zaleđa, samo se mora pravit da je urbani ljevičar jer oni, kao što vladaju kulturom, drže u rukama i čitavu strip-scenu. Vaš brat to zna najbolje… Zato je i napravio prije nekoliko godina prvu izložbu strip crteža na Braču, da malo decentralizira, rasčupa ka draču tu ustajalu, zagrebačku strip-scenu”, zatrolam ga.

“U redu je, momci. Nego, kako ste se uspili probit do našeg Nerežišća? Jel vam Krešo, HTV, izda propusnice?”

“Ma, kakav HTV, sami smo se snašli. Zakonske procedure poštuju samo papci, pa vi to najbolje znate”, odgovorim umjesto Bijuka.

Lovro se uhvati s obje ruke za nageliranu kokoticu.

“Vi ste na otok došli ilegalno! I u moj bazen ušli! Radite mi o glavi! Ka da mi nije bilo dosta hajke dok su me rušili s mista ministra! Zbog navodno ilegalnih nekretnina! Nerežišće polako ali sigurno dobiva oznaku ukletog mista! Turisti će nas izbjegavat, apartmani će mi ostat prazni… Već nas ionako cili Brač popriko gleda, govoru da se korona po otoku proširila ovdje iz Nerežišća… Gospe, spasi nas!” zavapi,

“Joj, da, zaboravil sam ti dat medaljon kaj ti ga je prek mene poslala Diana Roko, najbolja ženska na HTV-u u smislu dobrote…” Bijuk kraulom otpliva do ruba bazena, pročeprka po džepovima hlača i vrati se s medaljonom Gospe. Na Gospinoj svijeloplavoj haljini bijelim je slovima bilo ispisano “HDZ”.

“Evo, Gospa vam se smilovala… Uz ovaj medaljon ne trebaju nam nikakve propusnice… Tko god nas šta pita, reći ćemo da smo HDZ-ovi birači, Gospa nas štiti bolje od svake maske. Tko će nam se usudit išta prigovorit…” slavodobitno pokažem medaljon Kuščeviću.

Smirio se. Uz vragolast osmijeh, utjera:

“Jesu li vam tu propusnicu osobno izdali epidemiolog Capak i profesorica Markotić?”

“Da, nešto kao Džejms Bondu dozvolu za ubojstvo”, proškrguta Robert Solanović, veliki obožavatelj palp romana.

“Onda u redu, momci, samo se vi točajte dok brat ne dođe…”

Da ga dodatno odobrovoljim, kažem mu da je Robert posebno za Bračane nacrtao table na kojima njegov zaštitni lik Mister Mačak u korona izolaciji masturbira na Plejboj mačke. Od tih crteža Nerežišćani će moći napravit izložbu za buduće turiste, slične stvari osmišljavaju u Černobilu.