Ona moja klozet frau Mihaela što sam je upoznao preko Tindera odvela me u Rovinju na svinganje u jednu privatnu kuću. Ima u Rovinju baš pravi klub za to, ali svingeri su shvatili da im je jeftinije i puno diskretnije organizirat seanse u privatnim kućama. Sva ta ekipa, tvrdila je Mihaela, sastavljena je uglavnom od društvene kreme, po njenom, svingali su sve sami doktori, odvjetnici, medijski stručnjaci… Tu svoju kremu voljeli su pobiberit ekipom s dna društva. Zato su i zvali Mihaelu. A preko nje i mene. Ona im se izlanula da se povremeno torba s Pavlom Svircom, a neki među njima čitaju ove moje kolumne i molili su da im se pridružim, ako je vjerovat Mihaeli.

SPOJIO SAM TO S VIKEND MEDIJA FESTOM koji se također održavao u Rovinju i na koji sam prvi put bio pozvan. Gadno sam se osramotio na tom Festu, napio sam se na završnom partiju kao ćuskija, zlobne kolege novinari uvjerili su me da se sviđam RTL-ovoj urednici Mojmiri Pastorčić, da sam njezin gospodin savršeni, ali je previše sramežljiva, sustegnuta da mi iskaže svoje osjećaje. Pa sam je pijan krenuo opsjedat, skinuo sam sa zida protupožarni aparat „Pastor“, molio je da mi ga položi na tjeme i imenuje me svojim vitezom od Đakova. Onakva plaha, uplašila se i bježala od mene po dvorani kao srna od šumskog požara. Novinari i Šprajc trgali su se od smijeha.

SLOMLJEN OD GRIZODUŠJA i postmamurlučne depresije nisam baš bio neki materijal za svinganje. Ipak, nadao sam se da će mi to skrenut misli od debakla s Mojmirom. Poveo sam sa sobom i HTV-ovog novinara Dražena Ilinčića. S njim sam se jedinim od svih novinara istinski zbližio na Medija Festu. On me dugo tješio u hotelskoj sobi, savjetovao mi da se lijepo ispričam Mojmiri, ali bilo me previše sram. Ilinčiću nije bilo bed otići na svingerski parti, takvih se stvari nagledao u Berlinu. Dio tih iskustava opisao je u autobiografskom romanu o homoseksualizmu, „Berlinskom ručniku“. Nisam pred njim htio ispast neiskusni provincijalac, držao se kao da je i meni to nešto najnormalnije.

Ali na partiju nisam uspio zadržat čak ni privid hladnokrvnosti. Pogotovo kad je sjedokosi tip s kratkim, napetim penisom užareno crvenog glavića odvukao Mihaelu iza zavjese, pa sam vidio samo njihove siluete, silovito se odozada krenuo zabijat u nju. Smučilo mi se, još sad i ovo moram doživljavat nakon svih onih stresova s Mojmirom Pastorčić. Gledat kako neki stranac nabada moju Tinder partnericu koju sam s vremenom na neki način i zavolio.

DO ILINČIĆA I MENE DOGEGAO SE ONIŽI TIP, totalno gol, bijela trbušina bila mu je posuta crvenkastim maljama, a iste takve raščupane, crvenkaste dlake uokvirivale su mu penis koji me podsjetio na jeguljin abortus. Kroz razgovor, skužio sam da je dobrostojeći mesar iz neke zagorske pripizdine. Imao je autohtono zagorsko ime – Štef. Takav imućan, Štef je oženio dobro građenu plavušu na pragu tridesetih. Dok nam je objašnjavao kako su njih dvoje upali u krizu i da su ovdje u Rovinj došli spašavati brak, ona je na dva metra od nas sve u šesnaest ustima zadovoljavala vitkog tipa poduže, prorijeđene kosice zalizane unazad. Izgledao je kao neki blago ofucani fićfirić iz centra Zagreba.

„Već ih je, izbrojal sam, devet pohoblal… I sad bu se mojoj suprugi spraznil vu usta. A ja nis ni jednu zjebal, sam tu meljem, diskutiram i pijem. To mi ni neka računica…“, mesar je poput ošamućenog vola pred klanje zavrtio glavom i iskapio žesticu. A onda, da se ne ne mora nastavljat suočavat s vlastitim užasom, brže bolje prebacio je temu na politiku. Kad je čuo da pišem u Nacionalu, krenuo me ispitivat kako to da je baš taj tjednik prvi dobio informacije o aferi „Lažni SMS-ovi.“ Dok sam razmišljao što mu odgovorit, iza zavjese iza koje se štosala Mihaela, ugledao sam siluetu još jednog muškarca. On joj je prišao s prednje strane i imao je puno većeg od tipa koji ju je i dalje uporno uzimao odostraga. Mihaela se upravo spremala napravit ono što je već dobrih deset minuta radila mesareva žena. A mesar, jebena luzerčina, tu mene jebe s lažnim SMS-ovima i pitanjima hoće li ta afera na kraju srušiti i premijera ili samo Milijana Brkića. Razarala me mješavina teške ljubomore i ubitačne melankolije.

NEŠTO ME OPIZDI U GLAVU. Kutijica prezervativa. Bacio mi ju je u facu neki stari moron koji je stojećke torbao pedesetogodišnjakinju s venoznim nogama, ona se raskrečila na stolu s bocama alkoholnih pića. To je valjda bila jedina poza koju su im dopuštali njihovi išijasi. I ta se olupina usudila na mene bacit kutiju prezervativa da bi se pred svojom ocvalom ženom pokazao baja i pospješio joj orgazam. Pa šta se baš svaka budala usudi iživljavat na meni!? E, ne može! Dosta je! Skočio sam na lumbagičnog goluždravca, primio ga za gušu kao purana, tresao ga. Ostali u prostoriji, uživljeni u jebačinu, nisu se obazirali na nas. Goluždravčeva žena preklinjala me da ga pustim. Ilinčić i Štef zgrabili su me svaki za po jedan lakat, odvukli me do džakuzija, na silu me skinuli kao neko histerično dijete i zagnjurili me u mjehuričastu vodu. Ilinčić mi je objašnjavao da taj stari što me pogodio s prezervativima nije mislio ništa loše… Kad te na svinganju neki par pogodi kutijicom prezervativa, to znači da žele da im se priključiš u seksu.

„Ja čitavu večer čekam da me neko pogodi gumicom!“ nabrušeno će Štef.

Dok me brisao svojim berlinskim ručnikom, Ilinčić je umilnim glasom govorio da mu se sviđa to moje pomanjkanje iskustva, neiskvarenost… Tako sam bitno drugačiji od svih onih novinarskih predatora kojima je bio okružen na Vikend Medija Festu.