Negdje sredinom 1980-ih Čola se odlučio ‘malo odmoriti od glazbe’. Postao je poduzetnik. Živio je i radio u to vrijeme uglavnom u Zagrebu. Poduzetništvo ga je čak odvelo iza rešetaka, na tri dana, a uhićen je 4. veljače 1987. godine.

“Bio sam neka vrsta menadžera i čovjeka koji je imao određena uložena sredstva u oblasti telefonije. A šira javnost je saznala da se bavim malom privredom tek kada sam uhapšen u Ohridu zato što sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Devize je tada bilo jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu. Bilo je vrlo neprijatno. Ljudi su kupovali devize u tim albanskim selima. Pratili su me svo vrijeme jer šta ja radim tu u februaru kad nema ni koncerata, ni turista. A ja natovaren u krombi kaputu kao u pjesmi Bijelog dugmeta, i oni me sačekaju i uzmu mi sve devize. Kasnije je Ante Marković uveo legalnu kupovinu deviza i da sam sačekao osam mjeseci – ne bi do tog hapšenja ni došlo. Ali to su bile čiste pare, nikakva crna lova.”

U pritvoru je, kaže, proveo tri dana. “Prvi dan sam bio u kancelariji kod načelnika. Poštovan sam. Voda i pljeskavica. Onda sam poslat u hotel da prespavam, a ujutru bih dolazio na razgovor. Cjeli dan traje razgovor od osam ujutru do osam uveče. To je bila vrsta pritvora sa tolerancijom. Posle tri dana, pušta me istražni sudija i branim se sa slobode. Na smjenu su ulazili ljudi da prate suđenje, na uvodnoj rječi jedni, pa oni izlaze da uđu drugi da saslušaju odbranu, i na optužnicu dolazi treća grupa ljudi. Kada bi dolazili na suđenje, neki bi vikali: ‘Kriv je, osudite ga’, a neki drugi su vikali: ‘Gde ste osudili čoveka, pa svi kupujemo devize’.”