Problem je što šef Vlade u kurikularnu reformu ide s figom u džepu. S proreformskom ministricom Blaženkom Divjak u jedva je prikrivenom sukobu. Ne paše mu njena rezolutnost prema konzervativnim opstruktorima reforme. Zato je stalno sputava
Inzistiranje Andreja Plenkovića da na čelo kurikularne reforme stavi protivnika reforme, moglo bi se smatrati svojevrsnim kadrovskim autizmom. Premijer je sklon sličnim personalnim perverzijama. Za voditeljicu radne skupine za izradu zakona o sukobu interesa instalirao je u sukobu interesa već ulovljenu Josipu Rimac. Ali kako provedbu Istanbulske konvencije posve sigurno neće povjeriti njenom kritičaru Davoru Ivi Stieru, čini se da iza Plenkovićevih nelogičnih, iščašenih imenovanja ipak ne stoji kadrovski mazohizam.
Idejom da državnog tajnika Matka Glunčića, koji je postao poznat po skandaloznim izjavama na račun nacionalnih manjina i djece s posebnim potrebama, promakne u ključnog čovjeka za provedbu reforme obrazovanja, premijer pokazuje svoj odnos prema reformi. Može se očekivati da bi važnim reformskim procesom trebala kormilariti osoba od velikog stručnog i javnog ugleda. Što preferirani nikako nije. Još gore, javno se formatirao kao kočničar ili skretničar modernizacije školstva. No Plenkovićev je izbor posve logičan ako se provedba reforme želi eskivirati. U tom slučaju prednost imaju saboteri pa za voditelja reforme dolazi kandidat koji će joj bacati klipove pod noge…
Komentari