Rođena je 1950. godine u Sarajevu, gdje je i počela sa svojom  glazbenom karijerom. Umjetnica koju život nije mazio, jedan novi početak imala je krajem osamdesetih godina u petoj deceniji života. Kada je otišla u Japan.

“Otišla sam tamo prvi put u leto 1984, nakon Zimskih olimpijskih igara, jer je jedna moja long-plej ploča sa obradama narodnih pesama izazvala interes japanskih muzičkih znalaca. Postala sam Japanka 1988. i ostala tamo 22 godine. Trebalo je mnogo hrabrosti da u četrdesetim krenem iz početka. Dve godine sam se pripremala za nastupe i taman kad se sve zahuktalo, na Balkanu se zaratilo, zbog čega sam ostala bez posla. Japan ne bira stranu u tuđim ratovima, a sa svoje javne scene uklanja sve koji mogu biti asocijacija na pristrasnost. Mada nisu znali u koju kategoriju bi me svrstali, jer sam poreklom i životom pripadala svima, ipak su me poslali u ilegalu. To je podrazumevalo ređe nastupe po noćnim klubovima, za crkavicu, tek da nisam gladna. Kada je rat prestao, karijera mi je oživela, ali su onda došle NATO bombe na Srbiju, što me je ponovo smrvilo”, ispričala je u jednom intervjuu.

U Japanu je Jadrankin život i krenuo naopako. Zadobila je ozljedu koja je prerasla u kroničnu bolest sa kojom se hrabro borila do samog kraja.

“Okliznula sam se na jednom koncertu na kabl i poletela kao na kori od banane, pred nekoliko hiljada posetilaca. Nisam se dala, otpevala sam još jednu pesmu na bis i istog dana održala još jedan koncert. I onda su počeli zdravstveni problemi. Prvo mi je opao jedan prst na desnoj nozi. Lekari su tvrdili da će sve brzo proći. Ali nije, bivalo je sve teže. Bolest je uznapredovala, a dijagnoza je morbus neuroni motori. Stručnjaci su rekli da se ne zna kako i zašto nastaje, pa mu onda i nema leka”.

Jadranka Stojaković umrla je 3. svibnja 2016. godine.