‘Važno je biti gospodin’, moto je kojim se vodio Dragan Stojnić. Šansonijer kojem su tepali da je jugoslavenski Frank Sinatra, preminuo je 19. ožujka 2003. godine. Bio je legenda šansone, vodio je računa o svemu – izgledu, ponašanju na sceni, tekstovima pjesama koje je pjevao. Bio je kozmopolit, zbog glazbe je proputovao dobar dio svijeta.

“Obično sam se družio s ljudima koji su voleli da sednu, da popiju. Jer, pre koncerta uvek je postojala neka mala tremica – pa sam, normalno, bio za šankom. Neke je čudila ta moja ‘ležernost’, ali je to meni bilo normalno, baš kao i druženje sa glumcima i novinarima, koje se pretvaralo u boemski način života… Profesija mi je bila takva da kontinuirano nisam radio. Išao sam na turneju deset dana, sledećih deset bio sam slobodan, pa opet na put. Kad dođe pauza, ne znaš šta ćeš sa sobom! Onda čekaš podne kad društvo počne da se skuplja u kafani: prvo smo se nalazili u ‘Grmeču’ i ‘Pod lipom’, kasnije smo prešli u ‘Sunce’, docnije smo se preselili u Skadarliju. Imali smo svoje oaze: tačno sam znao gde ću sresti Mišu Janketića i Zorana Radmilovića, znao sam da ću s njima da zaglavim celu noć – do zore. Miša i Zoran bili su gameni. Voleli su život, kafane, društvo, priče, piće. S njima je bilo prijatno, jer ako si sa pevačem u društvu – samo se o poslu priča, a to je dosadno…”