Na dan 26. travnja 1985. objavljen je peti studijski album Đorđa Balaševića, ali tek treći potpisan njegovim imenom pa je i nazvan “003”. Prva dva albuma su izdanja grupe Rani mraz. Ni teme se nisu promijenile: novosadski kantautor i dalje je trubadur koji niže samo nove poetske slike iz života zaljubljenika, romantika i nostalgičara.

No, učinio je jednu netipičnu novost – prvi puta je bio i angažirani pjesnik, koji se nije mogao sasvim oglušiti na politička i socijalna previranja u zemlji. Učinio je to na svoj suptilan način, prvenstveno omotom ploče. Naslovnica je sačinjena od kolaža novinskih tekstova na temu gospodarskog kriminala, kamata, cijena i crne kronike preko kojih dominira ilustracija tri mudra majmuna pa naziv albuma “003” ima još jedno značenje. Jedan pokriva oči, drugi uši, a treći usta i slikovita japanska poslovica “ne vidim, ne čujem, ne govorim” Balaševićev je ironični komentar aktualnog stanja.

Godinu kasniji Balašević se osvrnuo na taj album: “Publiku ne možeš isfolirati i jaka se pesma mora izboriti. Dokaz je ova ploča. Prvo su se vrtele pesme do kojih meni nije stalo  ‘Al’ se nekad dobro jelo’ i ‘Baby Blue’ , a ‘Slovenska’ je otkrivena tek kasnije. Danas tu ploču pamte samo zbog ‘Slovenske’, jer je to prava pesma. Raduje me što mi pesme do kojih držim imaju dugačak put, ali i dug vek trajanja. Još nešto, moje pesme ne eksplodiraju, već se otkrivaju na komade, da bi se na kraju sasvim razotkrile.

Recimo, ‘Slovenska’ je bila prva koju sam zamislio, a poslednja koju sam uspeo da snimim za tu ploču. Osećao sam je, ali mi je nešto stalno govorilo: ne danas! I na dan kada se završavalo snimanje ležao sam i odjednom sam imao prvu strofu, u autu između kuće i studija, kod Stare Pazove, imao sam drugu strofu, a u studio ušao i ispevao celu pesmu. Prave se pesme dese, izlete, nema planiranja…”