U kapitalističkoj Americi običaj je da čovjek prvo zaradi milijune, a onda kada oćelavi iz zajebancije se počne baviti politikom, a u Hrvatskoj je obratno. Prvo se čovjek mora zajebavati s politikom, biti ODANI ČLAN STRANKE KOJA JE NA VLASTI i koja ima većinu u Saboru, a onda lijepo pokupiti milijune. U Hrvatskoj se s agencijama lakše dolazi do milijuna nego u Americi s naftom
Jednog dana dogodilo se što se moralo dogoditi. Igrali smo belu u dvorištu, a pazikuća Rukavina podmazivao je svoju specijalku. Bila je uzbuna. Braco je pokazao na nebo i rekao: “Pazi, avion!” Iznad naših glava pojavila se američka srebrna leteća tvrđava. Letjela je nisko i polako. Onda se začuo fijuk bombe. Rukavina se bacio na svoju dragu specijalku da je spasi. Mi smo skočili i pojurili u sklonište, prekasno. Začula se eksplozija, kuća se zatresla, stakla su padala s prozora, haustor su ispunili prašina i dim. Bomba je tresnula u Derenčinovu ulicu, srećom na zemljište na kojem je gospodin Timet prodavao građevinski materijal. Drugoga dana Rukavina je imao pune ruke posla. Trebalo je mijenjati stakla na prozorima i popraviti lift koji se od udarca zaglavio između trećeg i četvrtog kata. Prvo je popravio Europin prozor. “Jeste li još zaljubljeni u Ameriku?” upitala je Europa Rukavinu koji je gledao samo američke filmove. “Jesam”, odgovorio je Rukavina. “Moj je stric otišao u Ameriku kao zadnja lička sirotinja, otac mu je dao pršut koji je pojeo na brodu. Nije znao beknuti engleski, prvi put oprao je zube kada je zaradio prvi milijun. Danas ima milijune, kuću, u kući frižider, novi Ford, novi gebis i ložu u Metropolitanu. Zvao me je da dođem.” “Zašto niste otišli?” “Zajebala me žena”, rekao je Rukavina i nastavio: “Amerika je zemlja neograničenih mogućnosti.”..
Komentari