Da nema demokracije, ne bi gospodin koji je u financijskim problemima bio saborski zastupnik, nego, recimo INKASATOR U ELEKTRI. Da nema demokracije, ne bi tatin prijatelj pijući kavu predlagao prijatelju da njegov sin lažira u Saboru. I, napokon, da nema demokracije, ne bi ni trebalo kupovati i prodavati glasove bilo koga za bilo što. Ne bismo bili u parlamentarnoj krizi, ne bi manjkala četvorica ministara u vladi i ne bi se imalo što gledati na televiziji
U dvorištu pazikuća Rukavina klofa tepih profesorice klavira s četvrtog kata. Dok Rukavina klofa, profesorica s balkona kontrolira. Vidljiva je plava modrica na Rukavininu oku. Modrica nije promaknula Europi: “Kaj, Rukavina, da vaša ljupka žena nije u partizanima gdje diže vlakove u zrak, bi vas pitala odakle vam šljiva na oku?” “Iz Buffeta Zvonimir”, odgovori Rukavina. “Razlog je nogomet ili bela?” zanima Europu. “Razlog je demokracija”, odgovori Rukavina, “ja sam demokrat”. “Onda se spakirajte i otputujte u Englesku. Tam ne bute dobili šakom u glavu zbog demokracije. Na Balkanu da. Demokracija je laž, a vaša šljiva na oku realnost”, objasni Europa. “Hvala”, reče Rukavina i nastavi mlatiti perzijaner profesorice klavira…
Komentari