Na to nas podsjećaju neke stare novine i već pomalo zaboravljene popularne ličnosti toga vremena. U časopisu ‘Veseli svet’ čitamo o ludom provodu gdje su, između ostalih, bili prisutni glumci Ana Karić, Branko Pleša, Olivera Marković, Bora Todorović, Bata Paskaljević, Burduš, gradonačelnik Beograda Branko Pešić i mnogi drugi:

“To što se događalo u beogradskoj Skadarliji u noći između 30. i 31. januara 1970. ući će u hroniku o kafančetu “Kod tri šešira” kao najtopliji doživljaj svih onih kojima je umetničko gnezdo prvi dom i onih koji su bili pozvani sa namerom da udahnu od one boemske atmosfere koja je decenijama davala ton svemu onome što je pretpostavljalo korak napred.
Ana je bila izvanredno raspoložena, možda i zbog toga što ju je sa leve strane zabavljao prvi građanin Beograda Branko Pešić.
– Šta to znači: osim Vas, ne vidimo nikog drugog iz Zagreba? Zar ste vi najkrupnija zverka?
– Niti sam zverka, niti sam najkrupnija. Čak mislim da sam isuviše krhka. Ali počašćena sam što sam u Zagrebu jedina ja dobila poziv da budem gost u klubu poznatih. I drago mi je veoma što imam toliko prijatelja u Beogradu, koji znaju da naprave toplu atmosferu.
– Zar je u Zagrebu hladnije?
– Pa čujte, ovakav način uveseljavanja, ovaj štimung Zagreb nema. Način života, tradicija, sve je to drukčije kod nas. Ljudi u Zagrebu se ne mogu tako opustiti i bez ograde veseliti kao što to znaju beogradske kolege. Normalno je da će se mnogi uvrijediti što, pored mene, nisu i oni pozvani, i, koliko mi je žao zbog toga, toliko mi to i laska, jer to znači da su me Beograđani stavili u vrh, i, pravo da vam kažem, upravo se tako u ovom trenutku i osjećam – na vrhu.
– Da li i zato što sedite pored predsednika prestonice?
– Sa Pešićem sam se malo prije upoznala, i ne nalazim da on sedi na višoj stolici nego ostali ovdje. Hoću da kažem još to da ova pažnja beogradskih kolega prema meni predstavlja najveći i najdraži kompliment u mojoj karijeri… Ali ja se ovdje divno osjećam samo kao gost. Ne bih pristala da živim u Beogradu, jer ako postoji najtipičnija Zagrepčanka onda sam to ja. – ” , pričala je Ana Karić.