Njena karijera jazz rock pjevačice traje više od 60 godina, a energija kojom i dalje zrači, iznimno je vedra i poticajna. Davne 1981. predstavila se u časopisu Džuboks:

“Imam srednju muzičku, šest godina. Učila sam harmoniku, klavir, na žalost sada ništa ne sviram. Mislim da pjevaču zabavne muzike škola može škoditi. Svoju tehniku sama moram stvoriti. Ja hoću da vrištim. Kako će meni onaj profesor reći kad mi dođe jednostavno da izvedem neki visoki ton. Reći će ‘hej, vi ćete upropastiti glasnice’. A ja ću reći ‘šta me briga, glasnice mi nisu potrebne, ja hoću da pjevam, da izbacim iz sebe što me tišti, jel’. Ja možda tek sada počinjem u onom pravom smislu. Počinjem razmišljati o tome šta sam uradila do sad i šta bih još mogla uraditi. A mislim da jako mnogo mogu uraditi. Janis Joplin je još uvijek ‘moja sestra’, mislim da je nenadmašiva. Volim ono duševno pjevanje, pjevanje do kraja. Tina Turner je isto nenadmašna, pa Elkie Brooks. Mislim ima njih nekoliko koje su mi jedine na svijetu. Volim kad čovjek izrazi sve ono što osjeća. Kad se ne povodi ni za publikom, ni za komercijalom, prodajom ploča…”