Branislav Nušić rođen je 20. listopada 1864. godine kao Alkibijad Nuša. Njegov otac bio je ugledni trgovac, ali je ubrzo po Nušićevom rođenju izgubio svoje bogatstvo. Obitelj seli u Smederevo, gdje Nušić provodi djetinjstvo, završava osnovnu školu i prva dva razreda gimnazije. Zatim se seli u Beograd gdje i maturira.

Osnivač je moderne retorike u Srbiji. Radio je i kao novinar i diplomat, a na početku svoje čuvene Autobiografije piše i ovo: “U doba kada ću se ja roditi i nešto pre, začela se među narodima Balkanskoga Poluostrva ideja o zbliženju i zajednici, te da udruženi pregnu na zajedničko delo oslobođenja. Kao prvi eksperimenat toga zbliženja izgleda da sam bio ja, predstavljajući u neku ruku personifikaciju balkanske zajednice. I da nije nešto srpska narodnost bila ta koja me je u prvim danima detinjstva snabdevala mlekom, čime me je neobično obavezala, ko zna ne bih li ja sad već bio streljan kao grčki ministar, ili ne bih li kao lažni rumunjski knez trošio u svetskim banjama novac matorih francuskih udovica, ili ne bih li se, subveniran od raznih država, krvavio po planinama kao šef albanskih bandita, očekujući zgodan trenutak da od svoje hajdučke čete obrazujem ministarski savet.”