Pisac Bora Ćosić rođen je 5. travnja 1932. godine. Godine 1969. dobio je NIN-ovu nagradu za roman “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”. Bila je to najznačajnija književna nagrada u Jugoslaviji. U tom desetljeću među dobitnicima bili su i veličine kao Krleža, Davičo, Marinković, Selimović i Novak. Ovo je jedan insert (u originalu) iz te čudnovate knjižice koja opisuje velika povijesna zbivanja iz perspektive dječaka:

“Gospodin Kušaković izmislio je kaladont, sredstvo za čišćenje zuba, prljavih. Deda je primetio:“Pa da!“ Anton Dreer počeo je da proizvodi pivo koje je nazvao „srpsko“.Deda je uzviknuo: „Šta sam rekao!“ Bili su braća Kunevalder, proizvođači svega.Postojao je Gourjorovski, fabrikant mineralne vode. Zatim , bili su Talvi Mandilović, vlasnici novootvorenog salona, isto tako srpskog. Tetke su rekle: „Šta ih je!“ Deda je tvrdio: „Oni su Srbi ko što sam ja Francuz!“ Tata je kazao: „Svi su oni naši!“ Mama je brinula: „Samo kako da im popamtimo imena!“ Postojao je gospodin Šlomović, proizvođač cipela, različitih. Bio je Solomon Moni Ruso, trgovac mešovitom robom. Mama je tvrdila: „To volim!“ Bili su Petar Kozina, fabrikant obuće, i Jovan Smejkal koji je pravio kobasice. Mama je uveravala:“Kod njega je uvek sve sveže!“ Postojali su još braća Višicki, jorgani za udavače. Ana Čilag, kozmetika, Beč. Ivan Švendtner, kao i Josif Karijo, tekstil. Tata se vajkao : „Kad neko ima sreće!“ Ujak ga je dopunio: „ A baška Đorđe Vajfert, čovek koji može sve!“ Tata se složio: „Video sam ga na jednoj večeri u čast trgovačke omladine, to je ljudina!“ Deda je pitao: „Ma nemoj!“ Tetke su najviše volele A. Rusojevnu, šeširi. Mama se usprotvila: „Ne sviđa mi se kako ona pravi te stvari, kao tanjir na glavi”.